Živela kao siromah na ulici, a trebala da živi bogato: Nakon 50 godina saznaje gorku istinu- jedan DNK sve promenio

Zanimljivosti

Živela kao siromah na ulici, a trebala da živi bogato: Nakon 50 godina saznaje gorku istinu- jedan DNK sve promenio

Dve porodice u Vest Midlendsu u Velikoj Britaniji, čekaju na kompenzaciju u prvom dokumentovanom slučaju zamene beba prilikom rođenja u istoriji zdravstvene službe ovog kraljevstva.

Sve je počelo iz čiste radoznalosti jednog kišnog zimskog dana – ali šokantan rezultat DNK testa naterao je dve žene i njihove porodice da preispitaju sve što su znale o sebi, piše Bi-bi-si.

Kada su Tonijevi prijatelji kupili DNK test za kućnu upotrebu kao božićni poklon 2021. godine, ostavio ga je na polici u kuhinji i zaboravio na njega na dva meseca.

Ponovo mu je privukao pažnju tek jednog dana u februaru. Toni je bio kod kuće i dosađivao se jer je njegova uobičajena nedeljna partija golfa bila otkazana zbog kiše. Pljunuo je u epruvetu, poslao test i zaboravio na njega na nekoliko nedelja.

Rezultati su stigli jedne nedelje uveče. Toni je bio na telefonu sa majkom, Džoan, kada je stigao imejl.

Na početku je sve izgledalo kako je i očekivao. Test je precizno pokazao mesto u Irskoj odakle je potekla porodica njegove majke. Na porodičnom stablu bila je i njegova sestra.

Međutim, kada je pogledao ime svoje sestre, bilo je pogrešno. Umesto Džesike, pojavila se osoba po imenu Kler kao njegova rođena sestra (Džesika i Kler nisu njihova prava imena – oba su promenjena kako bi se zaštitio identitet žena).

Toni je najstariji od četvoro Džoanine dece. Nakon tri sina, Džoan je dugo želela ćerku. Konačno joj se želja ispunila kada je Džesika rođena 1967. godine.

“Bio je to divan osećaj, napokon imati devojčicu,” kaže Džoan.

Međutim, odmah je postala zabrinuta kada je saznala da postoji nešto neočekivano u Tonijevim DNK rezultatima. I on je bio zabrinut, ali je pokušao to da ne pokazuje. Deset godina nakon smrti njegovog oca, Tonijeva majka bila je u osamdesetim i živela sama. Nije želeo da je uznemiri.

Sledećeg jutra, koristio je privatni sistem za razmenu poruka DNK kompanije da kontaktira Kler, ženu za koju je test pokazao da je njegova sestra.

“Zdravo,” napisao je. “Zovem se Toni. Uradio sam ovaj DNK test. Pokazalo se da si ti moja rođena sestra. Mislim da je greška. Možeš li da pojasniš ovo?”

“Osećala sam se kao uljez”

Kler je dve godine ranije, za rođendan, dobila isti DNK test od svog sina.

Njen rezultat je takođe bio čudan – nije bilo veze sa mestom rođenja njenih roditelja, a postojala je genetska veza sa prvim rođakom koga nije poznavala i nije mogla da objasni.

Zatim, 2022. godine, dobila je obaveštenje – na njenom porodičnom stablu pojavio se rođeni brat.

Bilo je zbunjujuće. Ali, na neki način, imalo je smisla. Tokom odrastanja, Kler nikada nije imala osećaj pripadnosti.

“Osećala sam se kao uljez,” kaže ona. “Nije bilo sličnosti, ni u izgledu ni u osobinama,” ispričala je i dodala: “Pomislila sam, da – usvojena sam.”

Kada su Kler i Toni počeli da razmenjuju poruke i biografske podatke, otkrili su da je Kler rođena otprilike u isto vreme i u istoj bolnici kao Džesika, sestra s kojom je Toni odrastao.

Pojavilo se neizbežno objašnjenje: dve devojčice su zamenjene pri rođenju, pre 55 godina, i odgajane u različitim porodicama.

Slučajevi u kojima su bebe slučajno zamenjene u porodilištima praktično su nezabeleženi u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kao odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja iz 2017.godine, Zdravstvena služba Britanije je odgovorila da, prema njihovim zapisima, nema dokumentovanih slučajeva da su bebe poslali kući sa pogrešnim roditeljima.

Od osamdesetih godina, novorođenčad odmah po rođenju dobijaju oznake sa radiofrekvencijskom identifikacijom (RFID), koje omogućavaju praćenje njihove lokacije. Pre toga, porodilišta su koristila ručno ispisane oznake i kartice na krevetićima.

Dok su pokušavali da shvate novonastalu situaciju, Kler i Toni morali su da odluče šta će dalje.

“Posledice ovoga će biti ogromne,” napisao je Toni Kler. “Ako želiš da ovde stanemo, u potpunosti ću to prihvatiti i nećemo dalje istraživati.”

Bez oklevanja, Kler je znala da želi da upozna Tonija i majku koju dele.

“Samo sam želela da ih vidim, upoznam, razgovaram s njima i zagrlim ih,” kaže ona.

Kada je Toni konačno rekao Džoan šta je DNK test otkrio, bila je očajna da dobije odgovore. Kako je moglo da dođe do ovoga?

Snežna noć 1967. godine

Džoanina sećanja na noć kada joj se rodila ćerka su živa. Trebalo je da se porodi kod kuće, ali zbog visokog krvnog pritiska porođaj je indukovan u bolnici u Vest Midlendsu.

“Primili su me u nedelju,” kaže ona. “Tog dana je padao sneg.”

Beba je rođena oko 22:20h. Džoan je svoju dugo željenu ćerku držala samo nekoliko minuta – seća se kako je gledala u crveno lice i slepljenu kosu novorođenčeta.

Zatim su bebu odveli u odeljenje za novorođenčad kako bi njena majka mogla da se odmori. Ovo je bila uobičajena praksa šezdesetih godina.

Par sati kasnije, nešto posle ponoći, u istoj bolnici rođena je Džesika.

Sledećeg jutra, Džoani su predali Džesiku umesto njene biološke ćerke, Kler.

Ova beba imala je svetlu kosu – za razliku od ostatka porodice, koja je bila tamne puti – ali Džoan nije tome pridavala značaj. Bilo je tetki i rođaka sa sličnom bojom kose.

Kada je njen muž stigao u bolnicu da upozna malu Džesiku, bili su suviše oduševljeni dolaskom novog člana porodice da bi imali bilo kakve sumnje.

Pedeset pet godina kasnije, Džoan je bila očajna da sazna kakav je život Kler imala. Da li je odrasla srećna?

Ali pre nego što je mogla da dobije odgovore, ona i Toni su morali da saopšte novosti Džesiki, koja je ceo život verovala da su Džoan njena majka i Toni njen brat.

Toni i Džoan su otišli do Džesikinog doma da joj to lično kažu. Džoan kaže da ju je uveravala da će zauvek biti majka i ćerka, ali od tada njihov odnos više nije isti.

Džesika nije želela da bude intervjuisana u vezi sa ovom pričom.

“Bilo je sasvim prirodno”

Dan kasnije – i samo pet dana nakon što je Toni dobio rezultate DNK testa – Kler je krenula kratkim putem od svoje kuće do Džoanine.

Godinama je prolazila kroz Džoanino selo na putu do posla i nazad, ne znajući da je to mesto gde živi njena biološka majka.

Toni ju je čekao na prilazu. “Ćao, seko,” rekao je. “Dođi da upoznaš mamu.”

Kler kaže da je od trenutka kada je videla Džoan osećala kao da se oduvek poznaju: “Pogledala sam je i rekla: “Bože moj, imam tvoje oči! Imamo iste oči. Bože moj, ličim na nekoga!”

“Bilo je sasvim prirodno,” kaže Džoan. “Pomislila sam, liči baš na mene kad sam bila mlađa.”

Proveli su popodne gledajući porodične fotografije. Kler je ispričala Toniju i Džoan o svom partneru, svojoj deci i unucima. Oni su njoj pričali sve o biološkom ocu koga nikada neće upoznati.

Ali kada su je pitali da li je imala srećno detinjstvo, Kler je bila uzdržana.

“Tada nisam mogla da kažem istinu”, kaže ona. “Moji roditelji su se razveli kada sam bila vrlo mala. Ne sećam se da su bili zajedno. Odrasla sam u apsolutnom siromaštvu, beskućništvu, često sam bila gladna, i sve što to nosi. Bilo je to vrlo teško detinjstvo.”

Kler kaže da je saopštavanje vesti majci koja ju je odgajila bio najteži trenutak u njenom životu.

Trudila se da uveri roditelje sa kojima je odrasla da se njihov odnos neće promeniti. Njena majka je preminula ranije ove godine.

Pored suočavanja sa novim genetskim identitetom, Kler se morala suočiti i sa praktičnim posledicama. Pošto je rođena pre ponoći, otkrila je da je dan starija nego što je ranije mislila: “Moja krštenica je netačna, pasoš, vozačka dozvola – sve je netačno.”

“Strašna greška”

Nekoliko nedelja nakon što su došli do ovog otkrića, Toni je pisao u vezi sa bolnicom u kojoj su Kler i Džesika zamenjene, objašnjavajući šta su DNK testovi otkrili.

Zdravstvena služba je priznala odgovornost, iako, dve i po godine kasnije, iznos kompenzacije još uvek nije dogovoren. Toni i Džoan kažu da im je rečeno da će biti završen prošle godine.

Kontaktirali smo sektor, koji se bavi žalbama na Zdravstvenu službu. Izjavio je da je zamena beba “strašna greška” za koju su prihvatili pravnu odgovornost.

Međutim, rekli su da je ovo “jedinstven i složen slučaj” i da još uvek rade na dogovoru oko iznosa kompenzacije.

Kler i Džoan otkrivaju koliko toga imaju zajedničkog, poput ukusa u odeći i hrani, kao i načina na koji piju čaj. Bile su zajedno na odmoru, istražujući biološke korene u Irskoj, i provele su prošli Božić zajedno.

“Vrlo smo bliske”, kaže Kler o svojoj biološkoj majci. “Volela bih da provodim što više vremena s njima, naravno, ali to vreme je prošlo. Oduzeto mi je.”

Dok Kler sada zove Džoan “mamom”, Džoan kaže da je Džesika to prestala da radi. Ali Džoan oseća samo da je dobila ćerku.

“Nije mi važno što Džesika nije moja biološka ćerka”, kaže ona. “Ona je i dalje moja ćerka i uvek će to biti”, istakla je i zaključila Džoan. (stil.kurir.rs)