Scena iz Jablanice od koje bi i kamen zaplakao, dečak na ruševinama traži prijatelja: “Ne znam gde je…”
Slika govori više od reči. Ali, nema tih reči kojima se može opisati trag koji su poplave i klizišta ostavili za sobom, nemoć koja kao da visi umesto ljudskih ruku koje nisu mogle zaustaviti silu niti mogu raščistiti ono što je ona za sobom donela.
“Ne znam gde je…”
Reporteri portala Bljesak.info, u stravičnim prizorima koji su ih zatekli na području Jablanice gde su se probili pešice, svedoče kako im je najpotresniji bio susret sa dečakom, usamljenim među ruševinama nečega što je nekada bilo selo i njegov dom.
Došao sam ovde, tu mi je živeo prijatelj”, rekao je dečak dok je šetao među ruševinama.
“Ovde mu je bila kuća. Sada ne znam gde je”, govorio je dečak dok je posrtao po ruševinama koje je iza sebe ostavila katastrofa koja se ne pamti na ovim prostorima.
Ljudi, okupljeni na ostacima pruge, između ostataka dva naselja, ispričali su da su u noći iskakali kroz prozore, bežali s balkona, iznosili članove svojih porodica.
Svedočili su i o pričama meštana kako su gledali smrt svojih komšija.
Ljudi svega još nisu ni svesni, ali već jedni drugima priskaču u pomoć, nude nešto što im je ostalo od hrane, vode, nude reči utjehe, ali se čini da im je najpotrebnije da u ovim trenucima kad se još puno toga ne zna, ćute zajedno.
Ćute i gledaju kako su njihovi životi zatrpani i pregaženi nezaustavljivom silom.
Nemoć na svakom koraku
Nemoć se oseti na svakom koraku. Nemoćan je i čovek koji s lopatom stoji na vrhu gomile materijala koja je nekada bila nečiji dom. Stoji naslonjen na lopatu i gleda, ne znajući od kuda i kako da krene izmoren jer je pokušao sam da raščisti gomilu materijala.
Na putu su susretali napuštene automobile, kamione. Jedan je kombi crnogorskih registarskih oznaka napušten u nanosu zemlje. Za sada se putnici iz njega vode kao nestali.
Svaka ruševina ima svoju priču. U očima onih koji ih gledaju kao da prolaze slike iz bezbrižnih dana koje bi voleli da vrate i pretvore u stvarnost, izbrišu sav jad koji ih je zatekao i neizvesnost koja je pred njima.
Spasilačke ekipe probijale su se prema Jablanici iz smera Mostara. Spremni su čamci kojima bi se Neretvom došlo do mesta koja su izgubila sve puteve koji vode do njih. Teške mašine pripremaju terene za prolazak spasilačkih ekipa. Pomoć se organizuje i pred spasiocima su teški sati.
Teški su sati i pred dečakom s početka priče, koji umesto igre s prijateljem traži bilo kakav njegov trag.
Teški su sati za čoveka s lopatom koji ne zna odakle da krene. A moraće da krene od još jednog početka.
(Telegraf.rs)
