“LJUDI UZMU GODIŠNJI, IDU NA MORE A JA U…” Za 2 dana uzmem celu platu, đe to ima? 23-godišnjak objasnio kako se stiče u životu!
“Narod neće da radi… Sve se može stići kad se hoće, ali neće da rade… Kaže, nemaju računa! Ima računa, samo treba da se radi… Eto, ja idem i na posao, pa sve stignem… Evo sad sam uzeo godišnji, 12 dana, ljudi uzmu odmor, odu na more, a ja umaline – kaže mladi Irfan Omerčević (23) iz Fojnice koji dodaje da to svojih malina što ima, pobere sam.
Svako jutro, umesto da se na godišnjem naspava i odmori, on potegne u selo, u maline… Nudili su mu i da proda zemlju, ali nije hteo. Kaže i da će taman za ovaj godišnji da obere maline ali i da skokne do mora, da se malo odmori.
– I kad dođem s posla ja berem… Šta ću kad svaki dan neki kupac prolazi… 5 gajbi, 5 gajbi… Da mu pomogne, veli nema nikog, a danas ni za pare ne možeš da nađeš a kamoli ovako… Drugo, svako ima tih malina pa radi svoje – veli 23-godišnjak iz Bosne i dodaje: Svako se bori za sebe.
– Evo dole jedan komšija, ljudi mu zavide što ima, što radi, a to narod ne voli, ne ceni. Ja nisam zavidan, ja volim kad ljudi rade, imaju – kaže Irfan.
– Svi bi kad bi neko za njega radio…. Treba ustat’, pa radit’, sedi na balkonu pa veli vidi budale što radi, a on nema marke u džepu… Sede u hladu a nemaju ništa u životu, ništa nisu stvorili, dodaje mladić koji odgovara i na manje prijatno pitanje:
– Šta bi rekli tvoji vršnjaci… Jel bi rekli svaka ti čast ili vidi budale?
– Ima i jednih i drugih… Kad ih dovedem ovde na roštilj kažu što si lepo sredio, a kad treba brati maline, nema nikog! Prvi moj burazer…
– Zato ja poranim u 5 ujutru, popijem kaficu na balkonu, uzmem gajbe i u maline…., nije lako ali naberem po 25 gajbi. Kad upekne, kad se umorim, ja odem kući i legnem i sutra ujutru opet isto… Dosta naroda je ukinulo maline, ja nisam, ako ne bude išlo, onda ću krompir – kaže Irfan kome su svi govorili šta će ti to, kome ćeš to, ideš na posao…
– Samo da ti nemaš u džepu, kaže Irfan sećajući se kako su ga odgovarali da ne uspe. Na pitanje otkud mu tolika energija, on veli da stiže sve i da ima vremena za sve. I za posao, i za maline a nađe i vremena da ode na bazen, na piće, malo će i na more.
Ispričao je i kako je pre neki dan nekom čoveku trebalo da se iskopa 200 metara kanala za šlauf (cevi za vodu) i da se zatrpa…
– Koliko je para? Kaže, 600 maraka (300 evra)! Pa hoću i to. Dva dana išao, kopao, uzeo 600 maraka. Pa, đe ima to 600 maraka za dva dana? U mene to cela plata, a ja za dva dana zaradio! Sve se more kad se hoće… Neko bi rekao, neću ja… Neka ti kopa ko hoće… Ako imam vremena, idem i da kosim i da kopam…Mimo posla, mimo plate, uvek treba para. Moraš hiljadu poslova da radiš da bi nešto imao, da bi nešto stekao. Da ne radim na dnevnicu, ne bih ništa imao – kaže Irfan kome ništa nije mrsko.
– Što neće drugi? Neće, što im je mrsko – odgovara on kao iz topa. Ima ko da radi, ali omladina neće a nema ništa, ima samo marku i po u džepu. Ustani pa radi, ja ustajem u 5 a on spava do 11.
– Nikad ne bih prodao ovu lepotu – veli on dodajući i da je sebi napravio brvnaru, “hladnjak” da se malo odmori i rashladi, sve je sam sazidao, podigao, može tu i da odspava, a do pre dve godine tu je bila samo jedna obična klupa. Fali, veli, samo šporet i vodu da dovede.
Radi, kaže, odmalena a ima i dva brata koje zemlja uopšte ne zanima. Odrastao je bez roditelja a dodaje da će ići i u borovnice.
– Sad se pare uzimaju ko zna, đe ćeš zaraditi u jesen, kaže i dodaje da mu na pamet ne pada da ide u Nemačku. (Kurir.rs/SĐP/Youtube Alen Avdić)
