NIKOLA JE PRE 15 MESECI BROJAO DANE DO SMRTI, SAD SE ŽENI: Ako bog da, da bude i dete! Evo šta je bilo u noći 26/27 aprila!
Dobio sam novo srce, novu šansu za život. Sad mogu da osnujem porodicu, a ako bog da, posle svadbe da bude i dete – kaže za Kurir Nikola Popović, momak iz Matejevca kraj Niša, koji je s pozivnicom za svadbu došao na kontrolu na Kliniku za kardiohirurgiju UKCS, na isto ono mesto gde mu je pre 15 meseci u poslednjem momentu spasen život transplantacijom srca.
Nečije “da” u najtežem trenucima tog aprila 2023, kada je bliska i mlada osoba umirala, dalo je život jednom momku. A sada taj život ide dalje u najlepšem mogućem pravcu i ako bog da, produžiće se novim životima. Koliko će nečija neizmerna humanost života podariti!
Nikolu smo upoznali lane, malo posle presađivanja srca. Kraj prozora u zastakljenom boksu intenzivne nege ležao je momak od 27 godina. Prikačen na monitore, sa cevčicama, ali ipak veseo. Uspeo je! I baš tada je rekao:
– Sad je sve drugačije, dobio sam novi život! Mogu da planiram budućnost!
Budućnost je stigla. Svadba sa Anđelom, koja mu je i anđeo čuvar, zakazana je za avgust:
– Pet godina smo zajedno, Anđela je uvek uz mene i najveća podrška u čitavoj borbi.
Pozivnica je na pravom mestu.
– Dolazio sam na osmu, redovnu biopsiju srčanog mišića. Rezultat je dobar, nema odbacivanja organa. I ujedno sam doneo pozivnicu za svadbu celom odeljenju za transplantaciju srca. Bilo bi mi drago ako neko može da dođe – priča Nikola.
Još 2016. ustanovljena mu je srčana slabost. I mimo toga radio je kao osoba sa invaliditetom, sve do šest meseci pred transplantaciju, kad više nije mogao. Tad je krenula borba na život i smrt.
– Noć između 26. i 27. aprila prošle godine, posle dve i po godine čekanja, dobio sam novo srce. Pre toga 100 metara nisam mogao da pređem, a da ne počne da me guši. Sada mogu i 10 km lagane šetnje, nema teškoća – priča Nikola i ponavlja zahvalnost do neba porodici donora, koji je i dalje anoniman, kao i lekarima i sestrama.
– Moj sinčić od pet godina nikada nije video more jer sam uvek morala da budem u Srbiji ako dođe najvažniji poziv u životu. Imala sam ugrađenu srčanu pumpu i bila na listi čekanja za transplantaciju. Pitala sam dr Emiliju da mi dozvoli da odem na more, ionako se nisam nadala pozivu. Ni torbu koja mora da bude spremna u slučaju poziva nisam više spremala. Samo sam htela da moj sin od pet godina prvi put vidi more. Svi idu na more, a on ne – kaže za Kurir telefonom Aleksandra Stojanović (30) iz Prokuplja, koja je još iscrpljena od operacije, ali i zahvaljuje porodici donora.
Aleksandra, priča nam dr Nestorović, može da bude opomena za sve nas da transplantacija ne mora biti potrebna samo onima koji su rođeni sa srčanim manama, već svakome.
– Zdrava, mlada, u 24. godini ostala je u drugom stanju. Ali nakon porođaja, zbog terminalne srčane slabosti, prebačena je na kardiohirurgiju, gde smo se borili za njen život. Jedva smo uspeli da joj ugradimo veštačko srce – srčanu pumpu na kojoj je živela pet godina i uspela da učestvuje u odrastanju svog deteta – kaže dr Nestorović.
Na redovnoj kontroli, 10 dana pre transplantacije, pitala je za more.
– Pošto je pumpa vezana za struju i ne može da se potapa, rekla sam joj da može, ali da ne pliva. A potom je kazala i da više ne sprema torbu za mogući poziv, nakon koga odmah mora da se krene jer srce u roku od četiri sata mora da bude presađeno. Pa je rekla: “Ali evo opraću stvari sad.” I zatrebala joj je!
Očekuje Nikola da neko dođe. A kardiolog asist. dr Emilija Nestorović, koja je sve vreme uz njega, ističe da će svi!
– Celo odeljenje ide na svadbu u Niš! Svi idemo kod Nikole! Ležao je prošle godine ovde s terminalnom srčanom slabošću, dani su ga delili od smrtnog ishoda. Srce je stiglo u poslednjem trenutku. Prvo ta sreća – uspeli smo da ga spasemo, a sad pozivnica za svadbu. Za to kažete: “Za ovo radimo.” I to je uspeh ne samo našeg kardiohirurškog tima nego celokupnog društva – uspeli smo otpisanu osobu da vratimo u normalne životne tokove, a sada će da zasnuje i porodicu – kaže za Kurir dr Nestorović.
Zadovoljna je i što u svojoj intenzivnoj nezi ima čak dvoje pacijenata koji su upravo dobili novi život. Za 11 dana dve porodice su dale saglasnost za doniranje organa u najtežem trenutku – osam transplantacija je obavljeno u UKC Srbije. Među njim i dve srca.
– Miloš (23) pre 15 dana je imao transplantaciju, imao je urođenu srčanu manu. Dobro je, čeka rutinsku, drugu biopsiju miokarda pa da ide kući. I pravi društvo Aleksandri (30), kojoj je šesti postoperativni dan. (kurir.rs)
