“Čuvala sam četvoro unučadi i svega se odricala zbog njih, a danas neće ni da me pogledaju: Mogu umreti pored njih”
Baka Vlada razume da njeno četvero unučadi odrastaju i više je ne trebaju, no sve ih je čuvala s ljubavlju i očekivala da će uvek imati malo obzira prema njoj. Međutim, oni se danas ne sete ni da je pozovu.
“Evo, sustigle i mene godine, napunila sam ih 67. Imam četvero unučadi, (ćerka ima dvoje dece, a sin i snaja takođe dvoje). Čuvala sam ih svih četvero. Još se sećam kako je snaja nakon posla dolazila po decu kod mene, a čim je ušla kroz vrata ja bih već spremna trčala prema autobusu kako bi na vreme u vrtiću preuzela drugog unuka, sina od ćerke”.
Najmlađe unuče čuvala je najduže, neprekidno tri godine. “Svako jutro od kuće sam odlazila u pola pet. Ne živimo na pešačkoj udaljenosti pa sam do njih morala putovati autobusom. Nije mi žao ni truda ni vremena”, ispričala je nesrećna baka.
Pomogla je, piše, od srca svima, i deci dala puno ljubavi. Danas je zbog njih tužna i oseća se napušteno i usamljeno. “Danas se niko ne seti nazvati, evo prošlo je 12 dana otkako se ni s kim nisam ni čula. To što me ne mogu ni nazvati, to stvarno boli. Čak i odrasli unuk koji sada već ima dvadeset godina, uopšte ne pita baku kako je”, požalila se ona.
Nimalo poštovanja
Ne traži od njih da stalno vise kod nje, ne traži, zapravo ništa osim malo poštovanja. To poštovanje bi značilo tek povremeno javljanje. “Evo, ne samo da baš niko od svih njih nije nazvao, već se nije udostojio ni poruku napisati”.
Sada je postala svesna i da joj se polako urušava zdravlje, što u kombinaciji sa samoćom kod svakoga pojačava zabrinutost.
“Zasad sam sa zdravljem još tako-tako, nije najbolje, ali ne dam se. Prihvatimo što ne možemo promeniti.”
‘Od četvero unučadi, samo me jedna unuka posećuje’
Sličnu sudbinu, ali s barem jednom svietlom tačkom u životu, ima i 76-godišnja udovica Vida.
“Imam četvero unučadi, dvije unuke i dva unuka. Svima sam dala jednako ljubavi, ali iako svi živimo u istom gradu, samo me jedna unuka posećuje”.
Žao joj je, piše, kad ispeče štrudlu od jabuka, a nema je s kim podeliti. “Pre sam svim slala poruke da navrate na štrudlu, na kraju sam pola bacila, ili odnela komšijama. Niko se taj dan ne pojavi. Ta jedna unuka koja me posećuje, dođe dva, tri puta mesečno kad uzmogne i lepo i dugo razgovaramo. Donese mi kakvu medicinsku kremu jer radi u jednom kozmetičkom lancu”.
Da joj nema nje, bila bi do kraja utučena. “Moja odrasla deca imaju odgovorne poslove i nikad vremena. Ne dolaze često, ali me nazovu. No, od unučadi, koja sada već žive samostalno, kao da imam samo jednu unuku i nikoga više. Žao mi je što je tako, ali pomirila sam se, nemam čarobni štapić da to promenim”, napisala je. (stil.kurir.rs)
