RAZMILELE SE ZMIJE PO SRBIJI, MOMAK IZ KUPINOVA PREŽIVEO UJED ZVEČARKE! Biolog objasnio šta je činiti kad se sretnete oči u oči
Prema rečima profesionalnih hvatača ovih gmizavaca, ulaze u motore, automobile, bankomate, ali čak i krevete i frižidere
Sa dolaskom toplog vremena, gmizavci su preplavili Srbiju. Telefoni nadležnih službi usijali su se od prijava građana koji u svojim dvorištima, stambenim objektima, ali i nameštaju i okolini pronalazili zmije.
Prema rečima profesionalnih hvatača ovih gmizavaca, ulaze u motore, automobile, bankomate, ali čak i krevete i frižidere. Panika među građanima je velika, a kako navode profesionalni hvatači, prisustvo ovih gmizavaca ne treba da čudi, jer ih toplo vreme mami da napuštaju svoje rupe na sunčanje.
Kristijan Ovari, biolog Beogradskog Zoo vrta ističe da su zmije na našim prostorima veoma ugrožena vrsta i da ih nikako ne smemo mlatiti, ozleđivati ili ubijati, već ih samo ukloniti na sigurno.
– Gmizavci u Srbiji su izuzetno ugroženi kod nas, kao i vodozemci. Nema ih! Mi kolonizujemo gradove, uzimamo njihovo stanište, a oni pokušavaju da opstanu. Naša okolina primamljiva im je zbog puno miševa i pacova koje ima u svim ljudskim staništima. Sa druge strane i asfalt se zagreje, kao i betonske zgrade, pa im to znači da se dodatno i zagreju – objašnjava Ovari.
Kako tvrdi, zmije se mnogo više plaše nas, nego mi njih.
– One jako loše vide. Palacaju jezikom i tako njuše, a kada nas primete, gledaju kako da pobegnu. Jutros sam video tužnu scenu, jedan smuk ležao je umlaćen. Ali to je priča o neznanju. Moramo da voditi računa o životinjama – kaže Ovari.
Kako ističe, smukova u gradu ima dosta, dok van grada možemo naleteti na šarku i poskoka, koji spada u jednu od najotrovnijih zmija u Evropi.
Poskok na Pešteru
– Kada vas poskok ugrize, imate dobrih četiri sata peške fore da odete kod lekara i primite protivotrov. To vreme je i više nego dovoljno. Čak je i momak iz Kupinova koga je ugrizla zvečarka, koja je mnogo otrovnija od poskoka, preživeo bez protivotrova – kaže Ovari.
On upozorava da ipak ne treba ni glumiti Indijanu Džounsa, pa na svoju ruku pokušavati izlečiti ugriz.
– Ne treba seckati, sisati, podvezivati i tako dalje. To će lekar da odredi. Ukoliko zmiju pronađete u svojoj kući ili u nameštaju, najbolje je pokupiti i izbaciti napolje. Ako ne smete da je uhvatite, isterajte je metlom – kaže Ovari.
Kako da se ponašamo ako naiđemo na zmiju?
Važno je nositi štap sa sobom, ako idemo na ona područja gde je moguće sresti se sa zmijom.
– Pre nego što bilo gde sednemo, treba proveriti da li tu ne spava neki poskok, šarka ili neka druga zemlja. Ako spava, malo treba da mrdnemo štapom i ona će gledati da pobegne od nas. Nema potrebe da umlaćujemo nesretnu životinju. Takođe, treba biti svestan i sabran. Ako idem blizu vode, normalno je da očekujemo da ćemo videti beloušku ili ribaricu. Zmije su svuda oko nas, i dobro je što je tako. Nisu sve životinje tako krvoločne i opasne koliko u nama postoji urođeni strah – kaže Ovari.
Kristijan Ovari dodaje i da, iako se ljudi više plaše zmije, mnogo opasnije životinje po čoveka su komarci.
– Opasniji je ujed komaraca, jer prenosi više parazita i bolesti – kaže Ovari.
Šta ako vas ujede zmija
Profesionalni hvatač zmija, Vladica Stanković kaže da svako koga ujede zmija, mora da ode kod lekara, bez obzira na to da li je u pitanju neotrovna ili otrovna zmija.
„Otrovne zmije na mestu ujeda ostavljaju dva uboda, dve rupe, koje su lako prepoznatljive. Ujed neotrovne zmije izgleda kao da vas je neko ogrebao, kao noktom kada se ogrebete. Kod lekara treba otići i ako vas neotrovna ujede jer, ona može da napravi bakteriološki problem kao krpelj. Može da se hrani nekim glodarom koji je zarazan, pa da dođe do infekcije. Dakle, bez obzira na to što se ne radi o otrovnici, opet može da nas zarazi. Retko se dešava, ali dolazi i do takvih problema“, kaže Stanković.
Na pitanje kako da razlikujemo otrovnu zmiju od neotrovne, Vladica kaže da je poskok jedna od prepoznatljivih otrovnih zmija u Srbiji.
„Poskok se prepoznaje po romboidima, rogu na glavi i po tome što narastu od 70 do 80 centimetara“, kaže on.
Veterina Beograd: Prisustvo zmija ne treba da čudi
Veterina Beograd često prima pozive građana kada u proleće počne aktivan period zmija i temperatura pređe 19 ili 20 stepeni, pa sve do oktobra kada odlaze u hibernaciju.
Iz ove ustanove kažu da građane centra Beograda ne treba da čudi prisustvo zmija, jer se centar „naslanja“ na reke, pa im je prirodno stanište veoma blizu. Dodaju da se na Dorćolu, koji je na reci, nalazi mnogo starih zgrada sa vlažnim podrumima, u kojima je dosta glodara, što je odlično mesto i za zmije. (kurir.rs)
