OTAC DEVOJČICE UBIJENE U RIBNIKARU ZA KURIR OTKRIVA ZAŠTO JE NAPUSTIO SUDNICU: To je JADNO, KAO DA SU ONI ŽRTVE, a ne mi! Mučno je
Nakon godinu dana od masakra u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, bol i tuga roditelja ubijene dece ne jenjavaju. Otac nastradale devojčice Angeline Aćimović, Anđelko Aćimović, kaže da mu svaki odlazak na novo suđenje sve teže pada.
Evo šta je još rekao u razgovoru sa novinarkom Kurira Teodorom Borozan.
– Osećanje je mučno i poražavajuće, ali svesni smo načina na koji pokušava porodica da se brani zajedno sa svim advokatima, ali uvek je teško to iznova videti, iznova osetiti. Mi smo u obavezi da se borimo zbog svoje dece i da ostanemo čvrsti do kraja.
U toku ročišta, koje je juče održano, Anđelko kaže da je u trenutku odlučio da ipak napusti sudnicu.
– Prvo zaista je mučno slušati njihove hvalospeve o svojoj porodici. Mi znamo taktički šta su oni odlučili, da pokušaju da izazovu saželjenje javnosti i sudija, ali pošto nije javnost ni prisutna, onda na sudije da utiču tako što pokažu koliko su oni dobri i da su bukvalno vaspitali jedno divno dete, a da se to ne znam kako moglo desiti njima. Njima se to je li omaklo i kao da su bukvalno oni žrtve, a ne svi mi! Tako da je to jako licimereno s njihove strane, a s naše strane je jako teško slušati. I onda sve to počinje nekim literarnim radovima i hvalospevima, tako da je to mučno i onda sam demonstrativno izašao ja, a posle mene, još neki roditelji.
Posle godinu dana od počinjenog zločina, majka dečaka ubice, Miljana Kecmanović, odlučila je da prvi put izjavi saučešće roditeljima nastradale dece, što je, kaže Anđelko, sve prisutne ostavilo bez teksta.
– Pa nemam na to komentara. I to izjavljivanje saučešća je apsolutno teatralno, nema nikakve veze sa iskrenošću. Oni su imali mnogo ranije priliku da nađu načina kako da dođu do nas da iskažu saučešće. Drugo, nije trebalo ništa da rade, osim da jednostavno kažu svima: Mi smo propustili nešto u svom načinu vaspitanja i nismo bili odgovorni roditelji, prihvatamo svu odgovornost. To bi potpuno promenilo celu sliku i način. Kad bi pokušali da svi zajedno sa njima kao porodicom razjasnimo šta se to desilo, koji je pravi uzrok, osim porodične nebrige. Kako se to moglo desiti? Potrebna je njihova pomoć i saradnja, ali oni nemaju želju za tim nikako, tako da je to jadno. Moraćemo sami da se borimo, da vidimo šta je razlog, šta je uzrok, a bez toga je izvinjenje potpuno nebitno. (Kurir.rs)
