NEĆU VAM BITI MAJKA NI NA ZEMLJI, NI U ZEMLJI Ispovest majke iz Zvornika koju su deca napustila: “Sin me nije obišao sedam godina, VALJDA MU ŽENA NE DA”
Deca i roditelji neretko različito razmišljaju, ali neizmerna obostrana ljubav obično briše sve prepreke. Međutim, ispostavilo se da nije uvek tako, te da nekada težina izgovorenih reči sruši i najčvršće mostove za koje je potrebno puno vremena, snage i volje da se ponovo izgrade.
Bosanka Senija iz sela Kostjerevo kod Zvornika doživela je tešku sudbinu, a iako ponosita, priznaje da joj dušu razdire loš odnos sa decom.
“I kad umrem neću se odmoriti. Valja odgovarati za šta sam zaslužila. Samo da umrem, da se ne patim. Prva bih potpisala”, kaže.
Potresna ispovest baka Slavne (80), kako se popela na jasen, šta je sve izgubila…
Muža joj ubila freza
Muž joj je poginuo i to na par metara od kuće kod obližnje prodavnice.
“U avgustu je bilo dve godine. Freza ga ubila, prevrnula se i točak ga udario. Kada je zet otišao u njivu, on je ležao, a freza je bila upaljena. Otkako ga nema, sve sama radim, sestra mi pomaže koliko može. Skupljam seno, imam 25 ovaca, držim, petljam, patim se. Sama donosim drva, sijala sam i maline, ali dve godine ih nisam naplatila. Imam 57 godina, a već sam obolela”, priča.
Udala se sa 18 godina i celi život se sa mužem borila da stekne što više.
“Bili smo kao robovi. On se tri puta operisao, dva puta za godinu dana. Sin mu nijednom nije otišao u posetu u bolnicu u Tuzli. Komšija je skupljao ljude da mu daju krv, sin se nije ni pojavio. I danas plače i žali ga. Mene kad umrem ne treba niko da žali. Za mene je sin umro, ja sam mu rekla, nikada mu oprostiti neću. Ni njemu, ni starijoj kćerci. Rekla sam sinu – neću ti biti majka ni na zemlji, ni u zemlji. Za srce me je ujeo, duša me boli, ali nije za priču. Nisam 14 meseci imala nikakva primanja, nijednom me nisu nazvali, ni pitali da li imam hleba. Komšijama hvala, oni su mi pomogli.
Sin joj nije dolazio sedam godina
Uz pomoć donacija, sagrađena joj je kuća, a do tada je živela po tuđim. Ali, kako kaže, najveća bol joj je što su je deca ostavila.
“Deca me ostaviše, nema nigde nikog. Niko ne vodi računa. Troje sam ih rodila. Ne mogu ni da pričam. Kako mi je čovek poginuo, ostaviše me. Mati sam, sin mi nije dolazio sedam i po godina, valjda mu žena ne da, šta ja znam. Starija je od njega, on je 1985, a ona 1977. Imaju dvoje dece i žive kod nje u kući. Otkako mi je suprug umro, sa sinom sam bila tri puta na sudu. Sve hoće da deli, a ništa nije radio. Muž nije ni upoznao kako treba njegovu decu, posebno mlađeg. Samo me obilazi kćerka sa zetom, koja živi blizu mene. Sedmoro unučadi imam” zaključuje ova Bosanka.
(Crna hronika/Bosanska sehara)
