Teške suze starih baka koje na selu više niko ne obilazi: Gledaš tu krivinu i samo misliš “sad će neko”…
Mir, tišina. Tišina koja se prosto čuje i samo je reka remeti. “Tog trenutka očekuješ da se neko pojavi”, kaže jedna od zaboravljenih baka
bake, selo, bake na selu
Članovi “Crvenog krsta” jedini su koji redovno Persu Đorđević (83) obilaze u zabačenom delu Šljivara. Baka Persa samuje već godinama, a koliko je zaista teško i bolno, samo ona zna, dok rečima guši suze koje nadolaze.
Sada je mogla bar po koju reč da prozbori sa članovima “Crvenog krsta”. Noge je slabo služe, a vid je takođe popustio.
– Neće niko na selo. Na selu treba da se radi i zato nema nikoga – objašnjava baka ono što većinom svi znamo, ali neće svi i da priznaju.
Starih vremena rado se seća dok priprema ručak u svom domu i pamti neke bolje dane, piše Zamedia.
– Nema škole, nema prodavnice, nema ništa. Tužno je. Plačeš, sekiraš se što si sam. Nema nikog da dođe da popričamo malo, da ti prođe muka, ali nema niko. Ko će da dođe, ko će da se sekira za mene?
Slično je i u pojedinim knjačevačkim selima. Repušnica, na obroncima Stare Planine prazna je već 20- ak godina, a samo zahvaljujući porodici Jovanović koja obnavlja domaćinstvo staro 3 veka čuje se žamor ljudi koji ovde dolaze u retkim prilikama.
– Teško je ovde biti sam. Ja sam pokušavao nekoliko puta, ali je zaista sablasno -kaže Nikola Jovanović, meštanin Repušnice.
Mir, tišina. Tišina koja se prosto čuje i samo je reka remeti.
“Tog trenutka očekuješ da se neko pojavi. Gledaš tu krivinu i samo misliš “sad će neko”, kaže kroz suze Drina Jovanović iz Repušnice.
Tužne slike praznih sela iznova razbuđuju i jasan su podsetnik da će bez mladih ljud katanac na školskimj vratima još dugo biti ovde. (Telegraf.rs)
