Pet stvari koje treba znati o najnovijem sukobu Hamasa i Izraela: Šta je bilo i šta će tek da se desi?
Nekoliko ključnih zaključaka iz višestrukog napada koji je iznenada gurnuo Izrael i Gazu u žestok rat
Bez upozorenja, u subotu, militanti Hamasa iz Gaze su napali Izrael vazdušnim, kopnenim i morskim putem. Milione Izraelaca na jugu zemlje probudili su zapanjujući zvuci nadolazećih raketa i njihovog neizbežnog udara. Sirene za vazdušni napad oglasile su se čak na severu, do Tel Aviva. Izraelski protivraketni presretači zagrmeli su u Jerusalimu, piše AP.
U eskalaciji bez presedana, naoružani borci Hamasa digli su u vazduh delove izraelske visoko utvrđene ograde za razdvajanje i ušli u izraelske zajednice duž granice Gaze, terorišući stanovnike i razmenjujući vatru sa izraelskim vojnicima.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegovi krajnje desničarski saveznici trudili su se da odgovore na događaje koji se brzo menjaju. Kako je dan odmicao, žrtve su se brzo povećavale.
Evo nekoliko ključnih zaključaka iz višestrukog napada koji je iznenada gurnuo Izrael i Gazu u žestok rat.
Da li su Izraelci na vreme otkrili napad?
Šok koji su Izraelci osetili u subotu ujutro – na Simhat Toru, jedan od najradosnijih dana jevrejskog kalendara – podsetio je na iznenadni bliskoistočni rat 1973. godine. Praktično 50 godina ranije, egipatsko-sirijski napad punog razmera na jevrejski praznik brzo se pretvorio u katastrofu za nespremnu izraelsku vojsku.
Tada, kao i sada, Izraelci su pretpostavljali da će njihove obaveštajne službe moći unapred da upozore vojsku na svaki veći napad ili invaziju. Taj kolosalni neuspeh još prati nasleđe tadašnje premijerke Golde Meir i pomogao je da se sruši duga vladavina nekada dominantne Laburističke partije.
Sada, pitanje kako su militanti bili u stanju da izvedu tako ogroman i koordiniran napad — koji je već ubio više Izraelaca nego bilo koji pojedinačni napad od drugog palestinskog ustanka pre dve decenije — a da ne izazovu zabrinutost izraelskih obaveštajnih službi, već predstavlja veliki izazov za Netanjahuovu vladu.
Vladine pristalice očekivale su da će Netanjahu i tvrdolinijaški ministri s istorijom antiarapske retorike, poput ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira, zauzeti posebno ratoboran stav protiv Palestinaca i snažnije odgovoriti na pretnje militanata u Gazi.
Dok politički analitičari kritikuju Netanjahua zbog neuspeha, a broj žrtava raste, Netanjahu rizikuje da izgubi kontrolu i nad svojom vladom i nad zemljom.
Kako je Hamas uspeo da izvrši ovakav napad?
Hamas tvrdi da su njegovi borci zarobili nekoliko Izraelaca u enklavi, objavljujući jezive video snimke militanata koji vuku okrvavljene vojnike po zemlji i stoje iznad mrtvih tela, od kojih su neki skinuli do donjeg veša. U snimku se navodi da su među zarobljenicima bili i visoki izraelski vojni oficiri.
Video snimci se nisu mogli odmah verifikovati, ali su se podudarali sa geografskim obeležjima oblasti. Strahovi da su Izraelci kidnapovani izazvali su hapšenje vojnika Gilada Šalita 2006. godine, koga su militanti povezani sa Hamasom zarobili u prekograničnom napadu. Hamas je držao Šalita pet godina dok nije razmenjen za više od 1.000 palestinskih zatvorenika koje je držao Izrael.
U dramatičnoj eskalaciji nezabeleženoj decenijama, Hamas je takođe svoje pripadnike poslao paraglajderima u Izrael, saopštila je izraelska vojska. Drski napad podseća na čuveni napad kasnih 1980-ih kada su palestinski militanti prešli iz Libana u severni Izrael na zmajevima i ubili šest izraelskih vojnika.
Izraelska vojska je sa zakašnjenjem potvrdila da su vojnici i civili uzeti kao taoci u Gazi, ali je odbila da saopšti detalje.
Šta je izazvalo ovaj napad?
Zvaničnici Hamasa naveli su dugotrajne izvore napetosti između Izraela i Palestinaca, uključujući i spor oko osetljivog kompleksa džamije Al-Aksa, koja je sveta i za muslimane i za Jevreje i koja ostaje u emotivnom srcu izraelsko-palestinskog sukoba. Konkurentne tvrdnje oko lokacije, poznate Jevrejima kao Brdo hrama, prelivale su se u nasilje i ranije, uključujući krvavi 11-dnevni rat između Izraela i Hamasa 2021.
Poslednjih godina, izraelski verski nacionalisti — kao što je Ben-Gvir, ministar za nacionalnu bezbednost — povećali su svoje posete kompleksu. Prošle nedelje, tokom jevrejskog festivala žetve Sukot, stotine ultraortodoksnih Jevreja i izraelskih aktivista posetilo je to mesto, što je izazvalo osudu Hamasa i optužbe da se Jevreji tamo mole kršeći sporazum o statusu kvo.
U izjavama Hamasa se takođe navodi širenje jevrejskih naselja na zemljama za koje Palestinci polažu pravo i Ben-Gvirove napore da pooštri ograničenja za palestinske zatvorenike u izraelskim zatvorima.
U skorije vreme, tenzije su eskalirale nasilnim palestinskim protestima duž granice Gaze. U pregovorima sa Katarom, Egiptom i Ujedinjenim nacijama, Hamas je tražio izraelske ustupke koji bi mogli da olabave 17-godišnju blokadu enklave i pomognu u zaustavljanju pogoršanja finansijske krize koja je zaoštrila kritike javnosti na račun njegove vladavine.
Neki politički analitičari povezuju napad Hamasa sa trenutnim pregovorima o normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije uz posredovanje SAD. Do sada su izveštaji o mogućim ustupcima Palestincima u pregovorima uključivali Palestince na okupiranoj Zapadnoj obali, a ne u Gazi.
“Uvek smo govorili da normalizacija neće postići bezbednost, stabilnost ili smirenost”, rekao je za AP Basem Naim, visoki zvaničnik Hamasa.
Napad dolazi u trenucima kada je izraelsko društvo podeljeno
Erupcija nasilja dolazi u teškom trenutku za Izrael, koji se suočava sa najvećim protestima u svojoj istoriji zbog Netanjahuovog predloga da oslabi Vrhovni sud dok mu se sudi za korupciju.
Protestni pokret, koji optužuje Netanjahua da je preuzeo vlast, gorko je podelio izraelsko društvo i pokrenuo previranja u izraelskoj vojsci. Stotine rezervista zapretilo je da će prestati da se dobrovoljno javlja na dužnost u znak protesta zbog reforme sudstva.
Rezervisti su okosnica izraelska vojske, a protesti u redovima vojske izazvali su zabrinutost za koheziju, operativnu spremnost i moć odvraćanja vojske dok se suočava sa pretnjama na više frontova. Netanjahu je u subotu pozvao na “opsežnu mobilizaciju rezervnih snaga”.
Šta se može očekivati u budućnosti?
Izrael i Hamas su vodili četiri rata i razmenjivali vatru više puta otkako je islamska militantna grupa preuzela kontrolu nad Gazom od snaga lojalnih palestinskim vlastima 2007. Primirje je zaustavilo velike borbe u prethodnim rundama sukoba, ali se uvek pokazalo nestabilnim.
Svaki sporazum u prošlosti nudio je period zatišja, ali se retko razmatraju dublja, suštinska pitanja sukoba i postavlja teren za sledeću rundu vazdušnih napada i raketiranja.
Sa svojim povećanim uticajem u ovoj rundi, Hamas će verovatno sve jače insistirati na ustupcima po ključnim pitanjima, kao što je ublažavanje blokade i oslobađanja zatvorenika koje drži Izrael. (Telegraf.rs)
